Пише: Ђорђе Бојанић
Милутин је своју задужбину манастир Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, Око 1460. године, за време епидемије куге, владика Силваније је пренео мошти српског краља Стефана Милутина из села Трепча у Бугарску, у манастир Светих Ћирила и Методија. После неколико премештања, коначно почивалиште пронашле су у Цркви Свете Недеље. Мошти су се очувале у пожару, непогоди, нападима устаника и Турака, као и нападу комуниста 1925. године. Уз нека оштећења, мошти краља Милутина изложене су у цркви откада ова црква носи још једно име — Црква Светог краља.
Нашег краља!
А ми годинама преговарамо у ћутњи, без енергије и жеље за повратком… велика већина, верујем да и не зна где се мошти нашег краља Милутина налазе.
Ово је и апел за трезвенији приступ… да што пре краља дочекамо, па можда се окупимо и на тај начин отрезнимо од раскалашних новотарија… и вратимо се родољубљу и трезвенијем историјском приступу, сви заједно.
Краљ Милутин чека свој повратак у Манастир Бањску, своју задужбину
Милутин је своју задужбину манастир Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. године, у бугарски град Софију где се и сада налази.
Краљ Милутин се сматра највећим ктитором српских цркава и манастира због чега га је српска црква канонизовала 1324. године као светог краља, владао четрдесет година и изградио четрдесет цркава и манастира, од којих су најпознатији манастир Грачаница, Бањска. Богородица Љевишка, Старо Нагоричино.
