”На улазу у Косово наилазисмо на Србе становнике, како плачу од
одушевљења.
Од када је Србија мобилисана, Арнаути су се бојали да их дирају.
Одушевљење Српске војске не може се описати. Певају. Музика и трубе свирају. У
овај мах сви смо занети највећим миљем. Српска победа на Косову јамчи потпуно
наше ослобођење.Нема те силе која ће више моћи потиснути Србе са Косова“.
Трећа српска армија под командом ђенерала Божидара Јанковића, са
батаљоном пуковника Милосављевића, разбила је отпор турске војске у реону
северног Косова и ослободила Приштину и затим кренула даље не југ према Метохији
и ка Куманову, па долином Вардара према Скопљу, Прилепу и Битољу.
Један од оних осветника Косова, који је ослободио Приштину, Сотир
Аранђеловић, резервни поручник у штабу Моравске дивизије другог позива, у својим
”Успоменама“, пише:
”Приштина неће видети свечанији дан од овога дана. На челу
штаба јаше на коњу седи ђенерал (Јанковић), у чијој су пратњи команданти
Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом
ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави Српску
војску”.
