Лист Време пише о величанственом изгледу манастира Дечани и дивљењу свакога ко би се нашао у његовој близини.
„У присоју горостасних планина, у дну Метохије, окружују горостасни зидови, пиргови, звоници и конаци дивну задужбину светога краља Дечанског“, описује лист Време.
Поред особеног архитектонског склопа цркве, мермера који исијава сву њену чистоту и украса који су уклесани у том мермеру, ипак посебан траг на души сваког човека оставља њена унутрашњост.
„У пространој цркви су бљештави канделабри, иконостаси, фреске и мраморни саркофази ктитора и патријарха, првих људи средњевековног српског господства, господе и господичића“, додаје лист Време.
Каконовинар листа Време каже, док он ужива у разговору са ктитором манастира у дворишту, из близине се чују уздаси одушевљења пролазника и посетилаца, уз незаобилазно „Машала, машала“.
„Једна висока личност уверавала ме је да је ово тапија српства у Метохији. Да, то је заиста документ високе материјалне културе из давнина, али из ове цркве зрачи широм ове простране котлине и далеко иза брда духовна снага српског светитеља. То је, верујем, трајнија тапија српства у Метохији“, истиче ктитор манастира епископ Митрофан за лист Време.
Према речима епископа Митрофана, има дана када нога човека православне вероисповести не крочи преко прага цркве, али не и дана да муслиман или католик, са кечетом на глави од пре двеста или триста година, не дође и тражи исцељења болести и помоћ у невољи.
Целокупно изадње може се читати на сајту Народне библиотеке.